А знам да сам ти био драг,
и знам да сам био завезан у теби.
У срцу сам ти оставио дубок траг,
и моје име тихо шапућеш у себи.
И у мени је цветало пролеће
док смо шетали тротоарима.
Колико је само среће
у неким малим стварима.
Све је у неповратном сећању остало
и таложи се негде дубоко у нама.
Остала си ти сама.
Остао сам ја сам.
Љубав је, канда, толико вредна
да може нестати за један дан.
Али не изгуби се заувек,
већ се негде сакрије дубоко у нама
и појави се каткад кроз неки сан.
И целога живота после,
негде дубоко:
Ти мене кријеш.
Ја тебе кријем.
И у сну,
кад одлетимо високо:
Ти мој осмех пијеш.
Ја твој осмех пијем.
И пред зору,
кад Феб са истока крене,
и кад птице запевају у хору,
снови ће нестати попут пене.
Ми смо се, нажалост, срели
у неко погрешно време...
