slike pesnika

Михајло Дашић – ЧОВЕК



mihajlo dasic
Ја сам болестан човек,
зао човек.
Ја сам сујета, охолост, самољубље.
Ја сам злоупотреба човечанства.
Ја сам љубоморан и заједљив.
Кад ми дао љубав, уништио бих те.
Кад ми дао хлеб, замрзео бих те.
Јер ја сам болестан човек,
зао човек.
Свима се ругам,
сваком јаду дајем свечаност.
Славим кад сви око мене пате.
Само скупљам, грабим, отимам,
не трошим ни крајцару, трпим...
Могао бих да те гледам у очи
док у јадима плачеш, крвариш,
молиш за спас,
али ти не бих пружио руку.
Оставио бих те да постепено умиреш,
да се копрцаш као дављеник,
да ме дозиваш упомоћ,
да се ослониш на моју (не)човечност.
Јер ја сам болестан човек,
зао човек.



Најлепша љубавна поезија

Најлепша љубавна поезија свих времена. Много добрих и познатих великих песника. Прелепа српска љубавна поезија

Српска родољубива поезија

Најлепша и најбоља српска родољубива поезија. Родољубива поезија великих познатих песника.
Copyright Copyright © 2012 - Поезија суштине Поезија суштине | Сва права задржанa | За свако јавно објављивање обавезни сте навести извор преузетог текста | Архива сајтаАрхива сајта

Поезија Проза Поезија Проза Поезија Проза Поезија Проза Поезија Проза Поезија Проза Поезија Проза Поезија Проза Поезија Проза Поезија Проза