Ја сам болестан човек,
зао човек.
Ја сам сујета, охолост, самољубље.
Ја сам злоупотреба човечанства.
Ја сам љубоморан и заједљив.
Кад ми дао љубав, уништио бих те.
Кад ми дао хлеб, замрзео бих те.
Јер ја сам болестан човек,
зао човек.
Свима се ругам,
сваком јаду дајем свечаност.
Славим кад сви око мене пате.
Само скупљам, грабим, отимам,
не трошим ни крајцару, трпим...
Могао бих да те гледам у очи
док у јадима плачеш, крвариш,
молиш за спас,
али ти не бих пружио руку.
Оставио бих те да постепено умиреш,
да се копрцаш као дављеник,
да ме дозиваш упомоћ,
да се ослониш на моју (не)човечност.
Јер ја сам болестан човек,
зао човек.
