slike pesnika

Луј Арагон – ТИ САЊАШ ШИРОКО ОТВОРЕНИХ ОЧИЈУ



luj aragon ti sanjas siroko otvorenih ocijuТи сањаш широко отворених очију
Шта ли се то догађа а ја не знам
Пред тобом у твојој уобразиљи
У томе царству само твоме
У тој земљи без капија
И за мене без домашаја
За оне који схватају музику
За њих би рекли гране су растиња
Које се савија под дивним теретом
Птица које су на њима свиле гнезда

А ти
Или они чији је поглед саздан од многих плочица
Они који се играју дужностима које не постоје
И чији параболични дух кô огледала пали све
А хипотеза је њихово завијање цигара

А ти
Ти стављаш своју руку на лице
А ја ни храбрости немам да те питам
Шта се то догађа у томе плавом простору
У који се духом утапаш
Можда си у некој земљи дивљих коња
И сама кô област измеђ добра и зла
Она стаза калуђера кроз планину
Лука гусара на Срећном острву
Или састављене руке љубавника
Можда

А ја сам само бедник изван свега тога
Тек једва да ме пирне налет оркестра
И никад да уђем у салу Велике Опере
Обећао сам да говорити нећу
О прошлости
И говорити нећу
О оним собама у којима сам вребао
Твоја ћутања
Ни она у којој је Тереза
Скинула дијамант са своје руке
Ни она у којој је Мишел
Певао а да га ја нисам ни чуо
Рађала су се бића из тебе
Бића која ти ја нисам створио

И нико неће знати за бес
Мучења и љубомору
Заборављања моја када си свирепа
Показивала ми само своју децу
И као нехотице запажену
Да пролазе испод прозора
И малочас још увела си човека
Са очима кô зелени смарагди
И можда ће тек он сазнати од ње
Све оно због чега умирем што не знам у теби
Човека неког тешког и плавог
Његово тело
Између нас је само као екран
Човек непрозиран али умиљат
Расејано нека млечно плава тајна
Био је то чудни и страшни дар
Дар да се даје живот

Али кад се ишло по старинском обичају
Спаривање трудноћа и порођај
Па оне госпе што носе свеже рубље
И оптрчавају одаје степеништа отварају ормане
А ту је и онај крик детета и све остало
Ништа није друго до велико славље и честитања
Од којих отац прима блажено свој део
Блед од гордости и страха
Али овде реч је о другој врсти рођења
И онај који није рађао то
Не види свој лик без стида у огледалу
С перверзношћу да воли бића твоје пути
Моје болно љубопитљиво за твојим сновима
Оним порађањем против мене
Из ког потиче народ настањујући се у нашем дому
И ево једног од њих који седа испред наше постеље
И који тежи и дише

Ах да могу да дам ко ти дах и било
И реч сенкама супарничким
Можда би могли и да их чујемо
Како се препиру у суседним собама
Моји синови завидљиви и твоји
Твоје велике кћери са сјајем бисера и покретом ветра
Можда би њима пристајало боље
Овај рат између нас
Који сам читавог века оклевао да водим нештедимице
Јер човек није срећан док не потчињава
И на колена не обара оног кога воли
Зато сам покушавао све могућности
Свих прељуба духа
И бацао на себе проклетство
На местима свим врзиног кола
И заклињао све кочијаше попова
Маршале царске
Кћери разбојника
Обесвешћивао заборављане успомене
И крао њихове тајне гробова
Прах костију кусао као ракију
Прошлост сводио на блудницу између својих колена

Али узалуд
Јер само један твој зрак светлости
Растурао је све моје авети
И ти корачаш у тријумфу
Са свим потомством својим безбројним
Тим јатом твоје светлости
Пролећем људским у твојим стопама
Љубичицама твојих вена
Којима сам раздиран јер личе на тебе
И још на неког
Од кога сам веровао да те дивљачки чувам
Заробљеницу мојих руку
У нашим пребивалиштима
Опустелим од свега другог.


Добро дошли на Поезију суштине, сајт за књижевност, а пре свега поезију. На овом сајту можете читати најлепшу поезију добро познатих песника, али и оних за које до сада, можда, нисте знали.

Најновије на Поезији суштине

poezija sustine na fejsbuku

Најлепша љубавна поезија

Најлепша љубавна поезија свих времена. Много добрих и познатих великих песника. Прелепа српска љубавна поезија

Српска родољубива поезија

Најлепша и најбоља српска родољубива поезија. Родољубива поезија великих познатих песника.
Copyright Copyright © 2012 - Поезија суштине Поезија суштине | Сва права задржанa | За свако јавно објављивање обавезни сте навести извор преузетог текста | Архива сајтаАрхива сајта