slike pesnika

Луј Арагон – ПЕСМА НАПУШТЕНОГ ОГЛЕДАЛА



О где си ти што се у мени крећеш
Ти што у мени лик твој тек пљусне
И покрет ти руке ко хоћеш ил' нећеш
Да ставиш руж на своје усне

О где си ти радости што ме стално прати
Твој пролаз кô да се у мени њише
Краљице моја са косом папрати
Са очима твојим боје кише

Као што земља пролеће чека
Вребам кад ћеш проминути у часу
Жудно те чекам кô вода нека
Замах весела по свом таласу

У моме раму тамном и дубоком
Нудим ти све моје погледе скривене
Приближи ми се прогутај ме оком
Закрили и моју сенку и мене

Прегази ме као војске море
Заузми моја брда и долове
И моје мисли и снове ноћне
Паркове цветне и моје дворове

Откриј ми како ти образи руде
Кô злочин неки ил' урота
Боље но усне које се нуде
Ил' народ кад је усред комплота

Као у завеси у баруштинама
По трагу неке барске птице
Бори се с оним што је у нама
Оно што си била утри немилице

Поврати се лицем у моје лице
И нек твоје очи моје очи лове
Врати ми чар неба и измаглице
Поврати ми вид и снове




Можда вас и ово занима

Претходно Следеће

Најлепша љубавна, родољубива, описна лирска поезија – песника из целог света

Поезија суштине је сајт за поезију и прозу песника целог света и свих векова. Само овде песме можете читати ћирилицом и латиницом. Лепота је у поезији.

Љубавна поезија

Најлепша љубавна поезија свих времена.

Родољубива поезија

Најлепша српска родољубива поезија.
Copyright Copyright © 2012 - Поезија суштинеПоезија суштине | Права задржанa | За свако јавно објављивање обавезни сте навести извор преузетог текста | Архива овога сајтаАрхива овога сајта