једна мелодија која никад не завршава
једна мелодија октобра једна романса
дража него што је месец мај
једна мелодија која увек почиње изнова
Твоје очи уморне су већ од обзорја
луд је ко модрине види доста модрима
и коме небо више није тамница
јер љубити треба без мере и опреза
и за то није доста имати тек разлога
Дивна јесен с баршунастим рукама
то је песма никад још непевана
то је песма наше љубави
то је песма теа-цветова
чије срце има боју јутара
Је л' довољан тај јецај дубоки
да исприча све наше усамљености
који сличе круговима на води
и вреде ли те речи ове музике
дуге жудње затворене у срцу
…
једна мелодија октобра једна романса
дража него што је месец мај
једна мелодија попут скута бескрајна