Лаза Костић – ЗВОНО

Звоно, звоно мало, 

што те, звоно, боли, 

те се тако тужно 

разлежеш по доли? 

И моје је срце

зазвонило јако,

по моји' се груди'

разлеже једнако.

Срце моје звони

од тешкога клатна,

то је клатно тешко

њена слика златна.

(1861)

 Лаза Костић   

Facebook Twitter Linkedin Pinterest
ПОДЕЛИТЕ НАЈЛЕПШУ ПОЕЗИЈУ