Дрхти цвеће на столу,
јер ја сам за столом,
и моје срце дрхти
као што, можда, цвет својим
мирисом казује љубав.
Као што цвет сам себи
рогове мириса из неповрата враћа.
Ако те задиви мир и сребро орања,
можда те задиви живот твој као облак из грања.
Ако те задиви живот твој као љубичасти лептир облака нов,
мајка не може да прежали мајчинске жеље у латицама,
него их на чело твоје савија,
када се за строгим луком птица цела младост пролама,
велика као јутро које те поздравља, љубичице с челенкама.
