моја песма, урезана у буктиње нових обзорја,
и ново крило света под челом новог сунца,
споменик je већи од живота који сазвежђе излива.
У пени jедне росе, у ломном цвету мог чела
пролеће једне ватре тврђаве једног лета
носи у непрелет-пелуду мојих руку
и реч ме с белутка месеца убира смело.
Moja je песма песма радара што су шкољку звездотока ноћи
поклонили сновима људским још у росопехарима,
песма зидара на каменом јарболу снова,
моја je песма морнара што тону и роне са зором,
песма заједничког пелуда белих нада,
песма унука и прадедова.
Moja je песма песма багера звезданих пролома
и сирена гордих, победом разиграних,
мoja je песма армираних бетонских сагова
и оних што ласте свог пролећа ућуткавају дуго
и оних што су детлиће-снове расули омладинском пругом.