slike pesnika

Десимир Благојевић – РУКОВАЊЕ



desimir blagojevic rukovanje
Ево теби се враћам, о смрти, на сплаву што тихо кроз ноћ клизи
да те за руку водим мојим светом пре но што зора мине град,
да те проведем кроз ноћну буру, заћутану у једној тајанственој бризи:
Да ли то беше у животу пролазак тек само, пораз или хучан пад?

Враћам се теби, о смрти, са ланцем туге око руку модрих и плавих.
Робље је прошло овуд са мртвим једрима, скрханим катаркама:
Молио сам се мукло досад, па се теби јавих
са срцем од невесеља тајног, са венцем славе и са варкама.

Ево, теби, о мила љубавнице, ходим, а река је преда мном и знамен:
Од небеса до срца пружен је крст са Ориона и Месеца,
док падаш слеђених суза, без речи, мрачан, на тај земни камен,
и злато те шумне реке с неба од крста руку ти пресеца.

Тад капље крв, а ноћ лагано подмеће црну купу и јеца мукло:
Ево, теби се, о смрти, враћам на сплаву што тихо до зоре клизи.
Ево се, о смрти, срце ко Сунце пролећно над јагодом распукло;
ево, о смрти, дај ми руку да те њоме мртвом водим док зора не мине град,
да те проведем ноћном буром, заћутану у једној невеселој бризи:
Да ли то беше над животом пролазак тек само, пораз или хучан пад?




Можда вас и ово занима

Претходно Следеће
Најлепша љубавна поезија свих времена и много добрих и познатих великих песника. Српска прелепа љубавна поезија

Најлепша љубавна поезија свих времена

Најлепша љубавна поезија свих времена и много добрих и познатих великих песника. Српска прелепа љубавна поезија

Родољубива поезија

Најбоља родољубива поезија. Родољубива поезија великих познатих песника.
Copyright Copyright © 2012 - Поезија суштине Поезија суштине | Права задржанa | За свако јавно објављивање обавезни сте навести извор преузетог текста | Архива овога сајтаАрхива овога сајта