срца ситног као лешник,
а умрла је од туге
већ у трећу зору
кад су јој људи отели
гнездо и гору.
И сећам се неког старог
тужнооког псета
које је имало снаге
да скапа од жалости
када је нестало драге
руке из које примало
миловања, ударце и кости.
Само сам ја преживела
смрт вољеног бића,
и много ми се драгих пријатеља
изгубило у дубини мрака,
преживела низ издаја, и клевета,
и растанака,
и опет ми се хоће
сунца и света.
