Буда под трепавицама палме
на прстену вулкана
руку склопљених изнутра
за љубав почетка:
Из каменолома да бризне
чисто
као гола заповед
Имењак
још сав од рођења
влажан и драг
Тужно насмешен
Хиљадугодишњак
Непомичан и обал:
ни оштра реч
ни оштар пут
Водич по кругу
пунине
Рођене с тобом
иако у њој још ниси био
Не дише
Ал зрак међу вама
светлошћу се мрести
Говор на даљину
Топал и мио