Мртва долина почива у мојим зенама
и црни гракће кобно вран.
Ha жртвенику клонулости и равнодушја
цвили ватрица уљем заливена...
Зажарени погледи човечји хрле женама,
a песма погребна Великој Могили.
У шуми телеса Смрт je заривена:
тмина уокруг, тмина и ван!
Звуци оргуља и звуци неба:
у зраку ужас, у зраку сан!
Мртва долина и кобни вран...
(1931)
