Тужно су клонуле
натруле гране
старога дуда.
Тужан је звоник
са ког се не чују звона.
Тужни су старци
у својим оронулим
тужним кућама.
Тужно се провлачи
дим испод поцрнелог
тужног крова.
Тужне су ограде
зарасле у траву.
Тужно ћуте
дворишта без
дечије галаме.
Туга избија иза
пожутелих завеса.
Тужна је гробна тишина
што допире иза
зарђалих брава.
Тужни су гробови
које само
птице посећују.
И слова су тужна
на камену испод маховине.
А моји кораци као ветар,
што једини нарушава тишину,
полако нестају у даљини.
