slike pesnika

Саша Драгојевић – НА ГРОБУ



sasa dragojevic
Дошао сам са маглом,
са јесењим лишћем
испод ципела.

Као да је
и оно оплакује.

На гробу гледа ме
тужно, забринуто,
док седим.

Гомила бетона
јој је лакша
од живота, од људи.

Пркоси смело времену,
прошлости која је нестала
или била није.

Будућност је остала нама.
Па, коме је лакше?

Тишина мукла пара уши.
Нема звукова, нема трагова,
стазе су зарасле.

Још мало и то ће
избрисано бити,
али камен неће.

Неће нестати траг,
неће нестати знак,
на дане самоће.

Дане тишине уцртане
на камену, на лицу
у очима без суза.

У очима без суза,
али не и туге.

На уснама које зову,
траже саговорника
у даљини несталог.




Можда вас и ово занима

Претходно Следеће
Најлепша љубавна поезија свих времена и много добрих и познатих великих песника. Српска прелепа љубавна поезија

Најлепша љубавна поезија свих времена

Најлепша љубавна поезија свих времена и много добрих и познатих великих песника. Српска прелепа љубавна поезија

Родољубива поезија

Најбоља родољубива поезија. Родољубива поезија великих познатих песника.
Copyright Copyright © 2012 - Поезија суштине Поезија суштине | Права задржанa | За свако јавно објављивање обавезни сте навести извор преузетог текста | Архива овога сајтаАрхива овога сајта