slike pesnika

Саша Драгојевић – ЛИШЋЕ ЖИВОТА



sasa dragojevic
Простирка бакарна
тихо јесен рађа.
Шум прастари
поново се чује.

Пробуђени да би
умирали,
постојимо,
а зашто знамо ли?

Опет земља нагиње
се тромо,
сваким даном
сунца је све мање.

Опет човек
тај вечити борац,
мења своју длаку
а ћуд дали мења?

Готово је, своде се рачуни
мало нам је тога преостало.
Само магла у свитање рано
и по које дрво задоцнило.




Можда вас и ово занима

Претходно Следеће
Најлепша љубавна поезија свих времена и много добрих и познатих великих песника. Српска прелепа љубавна поезија

Најлепша љубавна поезија свих времена

Најлепша љубавна поезија свих времена и много добрих и познатих великих песника. Српска прелепа љубавна поезија

Родољубива поезија

Најбоља родољубива поезија. Родољубива поезија великих познатих песника.
Copyright Copyright © 2012 - Поезија суштине Поезија суштине | Права задржанa | За свако јавно објављивање обавезни сте навести извор преузетог текста | Архива овога сајтаАрхива овога сајта