из ње штрчи коса нечешљана.
Нечешљана од силнога пића,
то је кућа сеоских младића.
Из кафане пијан ја излазим,
чудновате улице налазим.
Лево, десно, нигде мога стана,
ој, улице ала си пијана!
Гле месеца што се накривио,
на једно је око зажмирио.
А друго је сасвим затворио,
срам га било и он се напио!
Ко то лупа на мој прозор тако,
зар ви момци не знате полако?
Мој Миленко лег'о је да спава,
од те буке заболи га глава!
•Препевао Јован Јовановић Змај
