slike pesnika

Константин Кавафис



Биографија

konstantin kavafis

Константин Кавафис је рођен 29. априла 1863. године у грчкој породици у Александрији, и крштен је у православној цркви. Отац му је био успешни трговац који се бавио увозом и извозом робе, а као младић је живео у Енглеској, захваљујући чему је имао британско држављанство. Након очеве смрти 1870. године, Кавафис је са породицом једно време живео у Ливерпулу у Енглеској. Због финансијских проблема који су били узроковани економским статусом државе, 1877. су се вратили у Александрију.

Када је 1882. Александрију захватио талас превирања, породица Кавафис је била приморана да се изнова, мада привремено, пресели, овога пута у Цариград. Управо те године у Александрији је, као најава англо-египатског рата, избила побуна против англо-француске управе у Египту. У бомбардовању Александрије које је убрзо уследило, породични стан Кавафисиевих је изгорео. 

Три године касније, 1885. године , Кавафис се вратио у Александрију, где ће остати до краја свог живота. Најпре је радио као новинар да би затим добио посао у египатском Министарству јавних послова које је било под британским патронатом (Египат је био под британским протекторатом све до 1926. године). На том радном месту се задржао тридесет година. 

Своје песме је објављивао у периоду од 1891. до 1904. године, и то само за блиске пријатеље. Већина похвала које је добијао стизала је од стране припадника грчке заједнице који су живели у Александрији. Тек 1903. године књижевни кругови Грчке чули су за Кавафиоса захваљујући позитивној критици који је написао Грегориос Ксенопулос. Међутим, није привукао велику пажњу пошто му се стил писања значајно разликовао од стила важних грчких песника тог времена. Тек пуне две деценије касније, након грчког пораза у грчко-турском рату, нова генерација скоро нихилистичких песника попут Кариотакиса наћи ће инспирацију у Кавафиеској поезији. 

Био је један од највећих грчких песника новије генерације (и свакако најпознатији страној публици), чувен по својој Александрији у којој је, повучен у Руе Лепсиус, читавог свог живота живео и писао, и по својој сексуалној оријентацији које се са аристократском префињеношћу није одрекао. Славу је стекао још за живота, превасходно у Енглеској у којој су његове песме прво преведене – а отуда и у читавој Европи. Био је веома поштован и у матичној Грчкој, па су многи књижевници, познати и незнани, путовали да га посете у његовој кући у Александрији. 

Проблем транскрипције песниковог (през)имена важи за сва грчка имена код нас. Премда његово име на грчком гласи Константинос Кавáфис, како се углавном и преноси у друге језике, известан број српских филолога преферира облике без крајњег с, дакле Кавафи. Оваква транскрипција нема готово никакву језичку заснованост, а представља и јасну грешку против важећег Правописа Матице српске из 1993. 

Проблем у нашем случају компликује чињеница да се сам Кавафис цесто потписивао англицизираном верзијом свог имена, Constantine Cavafy, али је он грчки песник и сагласно томе треба му и транскрибовати име. 

Волео је историју и повученост у књиге. Говорио је да би, да није песник, био историчар. Једном му је један пријатељ пребацивао што не склопи уговор са неким осигуравајућим друштвом, тако да му ови дају доживотно издржавање, а да његова имовина после његове смрти припадне друштву, па би тако имао времена и новца да опреми библиотеку и пише историју. Кавафис је на то резигнирано одговорио: "Христофоре! Ти који знаш какве сам ја лоше среће, предлажеш ми такве ствари?" "Али какве везе има лоша срећа са удобнијим животом?" - инсистирао је његов пријатељ, Христофор Номикос. "Лепо: ако данас одлучим да потпишем уговор са неким друштвом, сутра ћу, то буди сигуран, умрети, да би друштво извукло добит" - одговорио му је Кавафис. 

Умро је на свој седамдесети рођендан, од рака грла, у Грчкој болници у Александрији, 29. априла 1933. године.



Можда вас и ово занима

Претходно Следеће

Најлепша љубавна, родољубива, описна лирска поезија – песника из целог света

Љубавна поезија

Родољубива поезија

Најлепша љубавна и родољубива поезија свих времена великих песника целог света из свих векова. Проза – кратке приче. Песме читајте и ћирилицом и латиницом.

Copyright Copyright © 2012 - Поезија суштинеПоезија суштине | Права задржанa | За свако јавно објављивање обавезни сте навести извор преузетог текста | Архива овога сајтаАрхива овога сајта