година ми то показује. Али ипак некако је нагло
судбина дошла и зауставила све.
Био је кратак тај дивни живот.
Али како моћни мириси су били,
како дивна постеља где легали смо,
каквоме ужитку тела предали смо.
Одјек дана пуних уживања,
одјек дана тих дошао је мени
нешто жара наше заједничке младости;
у руке сам опет дохватио писмо,
и читао опет и опет док није светло угасло.
И изашао сам на балкон сетно -
изашао сам да променим мисли гледајући бар
мало вољени град
мало покрета на улицама и у радњама.
