slike pesnika

Константин Кавафис – ДАРИЈЕ



konstantin kavafis
Песник Ферназ важан део
своје епске поеме управо пише.
Онај у коме персијску краљевину
преузима Дарије Хистасп. (Од њега
води порекло и славни наш краљ и владар
Митридат – Дионис и Еупатор). Али ту
ваља бити мудар; треба да се процени
шта је при том могао осећати Дарије:
можда је био охол и као опијен; ипак не –
пре ће бити да је схватио залудност величине.
Дубоко размишља о свему овоме песник.
Али га прекида слуга који трчећи
улази да јави толико важну вест.
Избио је рат с Римљанима.
Главнина наше војске већ је прешла границе.

Песник је пренеражен. Каква несрећа!
Где ће сад славни наш краљ и владар,
Митридат, Дионис и Еупатор,
да се занима грчким поемама.
Усред рата замисли, грчким поемама.

Мучи се Ферназ. Баш је несрећан!
И то кад је био сигуран да ће се 
с Даријем прославити и своје критичаре,
оне завидне, коначно ућуткати.
Какво одлагање, какво одлагање његових планова.

А да је само одлагање – опет лепо.
Али да видимо да ли смо уопште безбедни
у Амису. Град и није нарочито утврђен.

А Римљани су ужасан непријатељ. 
Можемо ли да изађемо на крај с њима,
ми из Кападокије? Да ли је то могуће?
Можемо ли се мерити сада ми с легијама?
О, велики богови, заштитници Азије, помозите нам.

Ипак, у свем том злу и пометњи,
она његова песничка замисао му се упорно враћа –
мора да је у ствари био охол и као опијен,
да, охол и као опијен мора да је био Дарије.

• Превела с грчког Ксенија Марицки Гађански



Можда вас и ово занима

Претходно Следеће

Најлепша љубавна, родољубива, описна лирска поезија – песника из целог света

Поезија суштине је сајт за поезију и прозу песника целог света и свих векова. Само овде песме можете читати ћирилицом и латиницом. Лепота је у поезији.

Љубавна поезија

Најлепша љубавна поезија свих времена.

Родољубива поезија

Најлепша српска родољубива поезија.
Copyright Copyright © 2012 - Поезија суштинеПоезија суштине | Права задржанa | За свако јавно објављивање обавезни сте навести извор преузетог текста | Архива овога сајтаАрхива овога сајта