slike pesnika

Јован Христић – У ТАВНИ ЧАС



jovan hristic u tavni cas
У неки тавни час (а таквих је све више)
Седи сам у соби коју сумрак полако испуњава
Као дим што се до тада вукао по баштама
Где пале тек опало лишће чекајући мртве мразеве.
И не усуђује се да упали светло које му је на дохват руке.

За који час, чуће се кораци.
То неки бог долази да затвори врата
Још једне од соба његовог живота у коју више никада неће ући.

Чека да се звук корака изгуби. Онда устане,
Упали светло, и дуго стоји насред собе
Пуне књига и хартија, што му је последња остала.
И зна да се више ништа од онога што је желео неће догодити,
И да ће почети да се догађа само оно чега се највише плашио.



Добро дошли на Поезију суштине, сајт за књижевност, а пре свега поезију. На овом сајту можете читати најлепшу поезију добро познатих песника, али и оних за које до сада, можда, нисте знали.

Најновије на Поезији суштине

poezija sustine na fejsbuku

Најлепша љубавна поезија

Најлепша љубавна поезија свих времена. Много добрих и познатих великих песника. Прелепа српска љубавна поезија

Српска родољубива поезија

Најлепша и најбоља српска родољубива поезија. Родољубива поезија великих познатих песника.
Copyright Copyright © 2012 - Поезија суштине Поезија суштине | Сва права задржанa | За свако јавно објављивање обавезни сте навести извор преузетог текста | Архива сајтаАрхива сајта