slike pesnika

Јован Христић – ЈЕДАН ОД ЊИХ УСТАДЕ И ЗАПИТА



jovan hristic
Један од њих устаде и запита: Шта је то судбина?
О младићи, у брду, богови су већ пронашли комад камена 
Да исклешу ваш живот, савршенији од најсавршенијег.

А ми ? Ето, тај кип од чистог надахнућа, ми сада 
Неспретним покретима крњимо. Део по део: 
Остаје без руку, рамена напрсла, одбијених груди.

Први рече: Па ипак, да ли је било статуе?
Можда ју је и замислио неки бог, нама склон, али 
Ко ће погодити шта, и кад мисле богови?

Други рече: Можда то душе умрлих долазе 
И разбијају камен? Јер ко би хтео
Да у машти богова умре још једном, од лепоте?


Можда вас и ово занима

Најлепша љубавна поезија

Најлепша љубавна поезија свих времена. Много добрих и познатих великих песника. Прелепа српска љубавна поезија

Српска родољубива поезија

Најлепша и најбоља српска родољубива поезија. Родољубива поезија великих познатих песника.
Copyright Copyright © 2012 - Поезија суштине Поезија суштине | Сва права задржанa | За свако јавно објављивање обавезни сте навести извор преузетог текста | Архива сајтаАрхива сајта

Најлепше родољубиве, мисаоне, описне и љубавне песме српских, руских, француских, немачких и песника из целог света. Проза - кратке приче.