slike pesnika

Јован Христић – ЈЕДАН ОД ЊИХ УСТАДЕ И ЗАПИТА



jovan hristic
Један од њих устаде и запита: Шта је то судбина?
О младићи, у брду, богови су већ пронашли комад камена 
Да исклешу ваш живот, савршенији од најсавршенијег.

А ми ? Ето, тај кип од чистог надахнућа, ми сада 
Неспретним покретима крњимо. Део по део: 
Остаје без руку, рамена напрсла, одбијених груди.

Први рече: Па ипак, да ли је било статуе?
Можда ју је и замислио неки бог, нама склон, али 
Ко ће погодити шта, и кад мисле богови?

Други рече: Можда то душе умрлих долазе 
И разбијају камен? Јер ко би хтео
Да у машти богова умре још једном, од лепоте?




Можда вас и ово занима

Претходно Следеће

Најлепша љубавна, родољубива, описна лирска поезија – песника из целог света

Љубавна поезија

Родољубива поезија

Најлепша љубавна и родољубива поезија свих времена великих песника целог света из свих векова. Проза – кратке приче. Песме читајте и ћирилицом и латиницом.

Copyright Copyright © 2012 - Поезија суштинеПоезија суштине | Права задржанa | За свако јавно објављивање обавезни сте навести извор преузетог текста | Архива овога сајтаАрхива овога сајта