slike pesnika

Јован Христић – АЛЕКСАНДРИЈА



jovan hristic aleksandrija
На неки начин у вези са читавим светом.
Дион Хризостом

Дошао је да нађе отаџбину свету и своме имену:
Пошто су сви градови већ славили своје краљеве,
Њему је остало море, и оно преко мора –
А он је желео да буде краљ, већи од свих осталих.

Богови су му подарили многе победе и многе крајеве,
Али је он био сувише млад да зна како мера увек остаје:
За узврат га доведоше на ћудљиву обалу, да му ветрови
Бацају име час морем, час пустињом.

Дали су му град у који је свако донео друге богове,
Отаџбину странаца, несигурну вечност изгнаних,
Где тек понекад, с вечери, ветар с мора шапуће Грчки
Међу кућама које су већ настанили други мириси.

Александрија, лето 1962.


Добро дошли на Поезију суштине, сајт за књижевност, а пре свега поезију. На овом сајту можете читати најлепшу поезију добро познатих песника, али и оних за које до сада, можда, нисте знали.

Најновије на Поезији суштине

poezija sustine na fejsbuku

Најлепша љубавна поезија

Најлепша љубавна поезија свих времена. Много добрих и познатих великих песника. Прелепа српска љубавна поезија

Српска родољубива поезија

Најлепша и најбоља српска родољубива поезија. Родољубива поезија великих познатих песника.
Copyright Copyright © 2012 - Поезија суштине Поезија суштине | Сва права задржанa | За свако јавно објављивање обавезни сте навести извор преузетог текста | Архива сајтаАрхива сајта