под меким дланом вјетра повијене.
Кроз гору стадо – њена ускипјела,
за њим у скоко два лака опанка:
за стадом хита румена чобанка
и бујну младост пронесе пут села.
У руци прут јој фијукну за стадом
а око њено дотаче ме крадом.
Да л' ошину то мене витким прутом
те пламен суну и лизну уз мене?
или ми лице опрљи барутом
пламено око из горе зелене?
