Ангели Черновској
Испод сребрних обрва
Зеница твојих да није
Да ли би било неба
У нашој слепој соби
Ангело моја златна.
Гласа твога да није
Лебделе би наше душе
У ваздушној кутији
Зидови не би никад из мене излазили
Ангело моја златна.
Боја твојих да није да ли би икад врбе
Влажне преко прага прешле
Ангело моја златна.
Дланова твојих да није
Да ли би Сунце икада
У сну нашем преноћило
Прсти твоји никада не би
Вреле фуге по мом челу вукли
Ангело моја златна.
Букурешт 1945.
• Превела Аница Савић Ребац
