Што у душу слеће право,
И песму без речи пева
И не стаје с њом ни за мало,
И јак ветар кад је, најдража је.
А боли – мора да су олује
Што птицу ту могу да збуне,
Њу, која грејаше многе...
Чух је у крајевима студеним,
И по морима далеким, страним;
Ал’, никад, у том обиму
Као кад мрву тражише моју.
•С енглеског препевао Предраг Гвозденовић
