slike pesnika

Љубомир Симовић – ЋУТАЛИЦА



Не знам којим речима – дрвеним,
каменим, или воденим, или пламеним,
јечменим или ражаним – да им кажем:
да онај, ко има на земљи и у кеси,
у подрумима, на таванима, у кацама,
у лонцу и џаку, а нема у пепелу,
од једне варнице остане сирома;
а да онај коме је пепео благо
ни у туђини не остаје без дома.

Кад видим како у миру испустише
оно што су одбранили у рату,
и кад их чујем како у мраку опет,
девет, и сто девет, преварени пута,
десети, сто десети, и тристоти пут,
пред истим ђаволом сабирају снаге,
не знам којим речима – осињим,
пелиновим или змијским – да им кажем
да - не знам којим речима: уљаним,
хлебним или винским – Бога моле
да их, не од грмљаве топова, него од зујања мува,
не у рату, него у миру чува!

Док силници један другом, нашим рукама,
златну са главе отимају круну,
док један другог том круном надсијавају,
у страшном рату, и у још горем миру,
не знам којим речима – озеблим,
гладним или жедним – да им кажем:
да круна није
златна капа на глави:
круна је со
на печеном кромпиру.




Можда вас и ово занима

Претходно Следеће

Најлепша љубавна, родољубива, описна лирска поезија – песника из целог света

Љубавна поезија

Родољубива поезија

Најлепша љубавна и родољубива поезија свих времена великих песника целог света из свих векова. Проза – кратке приче. Песме читајте и ћирилицом и латиницом.

Copyright Copyright © 2012 - Поезија суштинеПоезија суштине | Права задржанa | За свако преузимање и јавно објављивање обавезно навести извор преузетог текста | Архива овог сајтаАрхива овог сајта