никад не одлазе
мора и рибе,
увек су слане обале
твојих трепавица.
У твоме срцу
никад не тече
млака вода,
већ кључа вулкан
ужарене лаве,
у коме сам се ја већ утопио.
На твојим грудима
брегове и долине
никад не захватају суше.
Твоје речи
подупиру небо,
сунце је само бледи одсјај
мог путовања тим плаветнилом.
