колико те волим или да ти усне залијем
хиљадама пољубаца као капљицама
што ме своме мору врати?
Желиш ли да ти језиком кожу пресвлачим
и кошуљу облачим од своје излучевине - влажне,
текуће оазе пустињске, од моје душе пусте
за земаљска збивања?
Слепа за људе, слепа за боје и градове,
у свом телу осећам само ветрове, азијске монсуне
који смерове мењају ударајући тако јако
из мојих груди у твоје пене...
Воли ме ове ноћи као никада раније! Воли ме,
жаром усијане пустиње... Пржи као рибу на угрејаној плочи.
Воли ме драги, космички у ноћној лепоти,
из моје руке у твоје подивљале кочије.
