ко златну птицу
са прстеном на нокту,
Носим те обалама
на леђима својим
изгорелог на песку
љубави
И шапућем
Adios, amigo,
Не остављам те
и кад ти суза
трагове утире
на ледницима јагодица,
Држим те високо
да нас недраг
у срам не повуче,
Пуштам те
у песми и стиху
да ми на раменима
играш.
