правећ у реци увојке;
а неба спуштене усне
загризле камене дојке.
И небу – стихлом – дошла вјера:
тамо, гдје чиније мора броде,
сури кочијаш уморно тјера
двогрбу камилу Неве воде.
(1913-1916)
Превео Божо Булатовић
Добро дошли на Поезију суштине, сајт за књижевност, а пре свега поезију. На овом сајту можете читати најлепшу поезију добро познатих песника, али и оних за које до сада, можда, нисте знали.
Упалила сам свећу, и у Тебе гледам. Борим се да успем, све да Теби предам. Кад пред Тобом станем, више речи нема, неко покајање почне да се ...