Изнад брда чела нек лете!
Ми ћемо ускоро другим потопом
умити градове ове планете.
Дана бик се шарени.
Лет је запреге куван.
Наш је бог – јуриш.
Наше срце – бубањ.
Од нашег злата има ли бољег?
Има ли зрно сажаљења?
Наша је пјесма – убојно копље.
Наше злато је – глас пун врења.
Ливада зелена, ту,
поплочај дна доња.
Хеј, дугo, извиј лук
за брзоногог коња.
Досадно је небу, овим звезданом!
Без њега се наше пјесме оре.
Велики Медвједе! Нама је дано
да нас живе попнеш горе.
Испјевај радост сву!
У венама се прољеће скраси.
Срце, поведи битку!
Груди су громки таламбаси.
(1918)
•Превео Божо Булатовић
