slike pesnika

Весна Парун – ПРИЈАТЕЉСКА ЖАЛОСТ



vesna-parun-lice-u-sjeniКоме је стало да имаш двадесет година
и дјетињасту љубав, што тепа ноћној киши?
Облаци осамљени и увијек мало нујни
можда ће донијети земљи за крило тишу свакидашњицу.

Кад упалим свјетиљку видим: чудно је живјети.
Људи пролазе забринути (као да су ту одувијек).
И нитко не зна зашто је несретан онај други
и како су све туге сличне и сви заноси исти.

А дјеца разумију све. Плава су срца дјетиња.
Кроз чаробне шуме птичји глас их води.
Ах, причат ћу им како полагано умиру
стари пароброди.ви.




Можда вас и ово занима

Претходно Следеће

Поезија суштине је сајт за поезију и прозу песника из целог света и свих векова. Најлепша поезија свих времена. Поезија је уметност свих уметности.

Љубавна поезија

Најлепша љубавна поезија свих времена.

Родољубива поезија

Најлепша српска родољубива поезија.
Copyright Copyright © 2012 - Поезија суштинеПоезија суштине | Права задржанa | За свако јавно објављивање обавезни сте навести извор преузетог текста | Архива овога сајтаАрхива овога сајта