slike pesnika

Весна Парун – ЛИЦЕ У СЈЕНИ



vesna-parun-lice-u-sjeni
Заборавих му име, али знам да мило бјеше птицама,
и да љубав бјеше осмјехом памте моје очи.

И сада иду људи пристаништем; ја не окрећем лице,
задубена у шапат заосталих олуја.

Није ли галеб заборавио мртва друга, зашто тужиш?
Хрид је своју заборавио галеб, не зна ни југ ни сјевер.

Још нисам застрла прозор, још није утишало море.
Не кори ме, шумо, крошњама; не плаши ме водо дубином!



Можда вас и ово занима

Претходно Следеће

Поезија суштине је сајт за поезију и прозу песника из целог света и свих векова. Најлепша поезија свих времена. Поезија је уметност свих уметности.

Љубавна поезија

Најлепша љубавна поезија свих времена.

Родољубива поезија

Најлепша српска родољубива поезија.
Copyright Copyright © 2012 - Поезија суштинеПоезија суштине | Права задржанa | За свако јавно објављивање обавезни сте навести извор преузетог текста | Архива овога сајтаАрхива овога сајта