slike pesnika

Весна Парун – ЕЛЕГИЈА



vesna-parun-lice-u-sjeniЕто: вјетар с мора враћа нам натраг одбјегле птице
шумом крила што уче нас пролазности.
Али шта марим ја да су ноћи моје и дани избројени.
Нека трава спаси моју њежност.
Пијесак неће ме научити вољети.
Не могу у злу живјети, а за доброту исмијат ће ме.
Гдје је тај за кога вриједи клекнути на цесту
и дотакнути уснама прах с његове обуће?
Тај који ће као ливада сваког прољећа цвјетати у мени.

Нека дође једно прољеће што ће нас научити бити радости
једни другима, и остати лијепи.

Јер вјечној мијени успркос, ја знам да морам наћи
прије него напустим ову земљу и ово небо
цвијет који ће задржати безазленост
и љубав која неће престати.



Можда вас и ово занима

Претходно Следеће

Поезија суштине је сајт за поезију и прозу песника из целог света и свих векова. Најлепша поезија свих времена. Поезија је уметност свих уметности.

Љубавна поезија

Најлепша љубавна поезија свих времена.

Родољубива поезија

Најлепша српска родољубива поезија.
Copyright Copyright © 2012 - Поезија суштинеПоезија суштине | Права задржанa | За свако јавно објављивање обавезни сте навести извор преузетог текста | Архива овога сајтаАрхива овога сајта