slike pesnika

Весна Парун – ДОМ НА ЦЕСТИ



vesna-parun-lice-u-sjeniЛежах у прашини крај цесте.
Нити видјех његово лице
нити он видје лице моје.

Звијезде сишле су, и зрак бијаше плав.
Нити видјех његове руке
нити он видје руке моје.

Исток постаде као лимун зелен.
Због птице једне отворих очи.

Тада дознах кога сам љубила
читав живот.
Тада он дозна коме је руке
грлио убоге.

И узе човјек завежљај, и крену
плачући у свој дом.
А дом је његов прашина на цести
као и мој дом.



Можда вас и ово занима

Претходно Следеће

Поезија суштине је сајт за поезију и прозу песника из целог света и свих векова. Најлепша поезија свих времена. Поезија је уметност свих уметности.

Љубавна поезија

Најлепша љубавна поезија свих времена.

Родољубива поезија

Најлепша српска родољубива поезија.
Copyright Copyright © 2012 - Поезија суштинеПоезија суштине | Права задржанa | За свако јавно објављивање обавезни сте навести извор преузетог текста | Архива овога сајтаАрхива овога сајта