Нити видјех његово лице
нити он видје лице моје.
Звијезде сишле су, и зрак бијаше плав.
Нити видјех његове руке
нити он видје руке моје.
Исток постаде као лимун зелен.
Због птице једне отворих очи.
Тада дознах кога сам љубила
читав живот.
Тада он дозна коме је руке
грлио убоге.
И узе човјек завежљај, и крену
плачући у свој дом.
А дом је његов прашина на цести
као и мој дом.