вечер, утрнувши свијеће.
Сву ноћ сам замишљена снила
у модрој шуми кроз дрвеће.
Била сам зрно румена грожђа
у зубима сред пољубаца
лисица утекла из гвожђа
дјечак, што праћком поклике баца;
и ујед пјесме насред чела
шарена мачка у кошари игре.
Шта нисам била, шта нисам смјела,
зрцало рибе у зјеници видре!
