определио бих се поново за исти
овакав какав сам и до сада живео,
за исте своје грешке и исте радости,
исте заблуде и иста одушевљења.
Када бих, неким случајем, могао да бирам,
изабрао бих поново тебе,
твоју јогунасту и непредвидљиву нарав,
твоју срџбу
и твоју благост;
твоје касно устајање
и моје ране јаде.
Када би ми Господ дао још један живот,
саплео бих се опет о исти камен,
студирао медицину,
завршио непотребно књижевност,
написао неколико књига стихова,
понајвише о љубави и о сиромаштву,
и збирку есеја о својим пријатељима песницима.
Када бих други пут могао да бирам
између овог и неког друкчијег живота,
определио бих се поново за исти.
Радовао бих се и тада јагорчевини у пролеће,
трчао за децом и врапцима
по брдима изнад Власова,
и свако лето проводио крај Ибра,
час на једној а час на другој пешчаној обали.
Замишљао бих опет далеке градове гледајући с вечери
како се пале и гасе звезде над Рашком.
Дивио бих се и у другом свом животу
студеничкој Богородици,
сопоћанским анђелима и апостолу Јовану;
бар једном годишње пео бих се на велики камен
изнад родитељске куће,
на који се сада пење наш син,
и гледао свет
и возове, ноћу осветљене, како јуре
ибарском пругом.
Када би ми, други пут, Господ дао да бирам,
изабрао бих исте пријатеље
и исте непријатеље,
жудео исту жудњу, узалудно,
и радовао се истим стварима.
Али ја знам да нећу моћи да бирам,
и све што сам живео, живео сам,
најчешће опирући се,
као да сам све видео што се може видети,
као да сам све животе проживео.
18. фебруар 1991.
