Нека куцај срца буде прах свих срећа.
Нек обрва сумње расте за вијек већа.
Нек вуци надглуше свих анђела зов.
Смрт нека нам буде од погаче преча.
Не имали куће – па ни звјездан кров.
Нек нам соко лијеће у залудан лов.
Цркве нек окрече, да смо испод креча.
Пас намјерник нек нам залијева сух џбун.
У коврџе ћутње нек нам пукну струне.
Нек дебљају црви док се кротко труне.
Нек нам у муљ тмасти крилат клоне чун.
Твојим оком, сунце, свевидим се кунем
да кунем камењем драгим с твоје круне.