slike pesnika

Скендер Куленовић – ИЗА БЕЗЗИДОГ ЗИДА



skender-kulenovic-iza-bezzidnog-zidaИзиђем у брда, у игру земљине коре.
Тектонски демон, пакао мртвом и живом,
гле анђео равнотеже над садањим масивом.
Књиге шкриљаца што их исписа одбјегло море.

Прислоним ухо уз камен. Он ми у уху хуји.
И њухом такнем нарцис. Он се пресели у ме.
Распе ми се у руци кад узмем земље грумен.
Облак, малочас крин, кад подигнем очи – руји.

Хоћу да будем слијеп, да видим то иза вида,
и глух, да ослухнем тај мукли подзвук мира,
без прстију, да опипам неопип што ме дира.

И кад се тако нађем иза тог беззидог зида,
гдје ни самога себе више не осјећам бреме,
све је и само струји вријеме – вријеме – вријеме...


Можда вас и ово занима

Најлепша љубавна поезија

Најлепша љубавна поезија свих времена. Много добрих и познатих великих песника. Прелепа српска љубавна поезија

Српска родољубива поезија

Најлепша и најбоља српска родољубива поезија. Родољубива поезија великих познатих песника.
Copyright Copyright © 2012 - Поезија суштине Поезија суштине | Сва права задржанa | За свако јавно објављивање обавезни сте навести извор преузетог текста | Архива сајтаАрхива сајта

Поезија Проза Поезија Проза Поезија Проза Поезија Проза Поезија Проза Поезија Проза Поезија Проза Поезија Проза Поезија Проза Поезија Проза