вратите малтер и сказаљке што треба да ме врате.
Погледајте боље у лице тој својој доброј жељи,
ослухните слухом камена откуцане ми сате.
Шта бисте добили – до те сказаљке вам на руци?
Пустите нек ме навијају и даље сљепимиши
и уређаје ми чисте паучином пауци.
Откуцаје, и јеку им, предадох вјетру и киши.
Узмите мук мог гвожђа и чекиће камена мога
и однесите у своје поноћне радионе.
Ослухните моје четврти што без оправке звоне
и искујте сат нови, сат овај са кога
језде копита вјекова на уздама минуте
у даљине извјесне, што не виде се, ни слуте.
