У тешкој жеги јулскога дана
Вапај пролама чопор паса
Гад тупи оштрицу види се рана
Издахну кучка без сламке спаса
Док носе сељачке руке
Шапе јој висе кô моје шаке
Опраше крв од тешке муке
И кучку бацише на дно раке
А знао сам кô дете реп да јој мерим
Док је режала зубе јој бројао
Нисам хтео да јој се померим
У њеним очима док сам стајао
И убише је на моје очи
Сељаци ливаду газиће разни
Кô да је чујем ноћу да крочи
Због пасје верности жбир је казни
Црни се облак диже кô спас
Јулски дан нечујно тоне бледо
Кучка је била обичан пас
А ја сам кô дете смрт њену глед’о
