Ти највећи што га мајка роди
Дубљи беше од самога дана
Кроз ту тугу тешка страст ме води
Она стара твога оца рана
У најдубље од душа утробе
Тај доживљај хармоније буде
Зли су дуси верна болест злобе
Још ојађен читам бедне људе
У том рајском додиру целине
Развратом коцке створи идиота
Записи из дома сибирске белине
Однос су нужности као живота
Јуче сам био будала данас нисам вредан
Људи су руља у оку мисли филозофске
Живот је трагичан и сувише очигледан
Тој сили нискости карамазовске
Додиривао си лепоту неслободе и слободе
Као што су неки само релативност
На врх врхова рајског васкрсења оде
Стваралачке маште генијална креативност
Многи би данас с дрскошћу писали
О савремености и будућности облика верског
Цењени живот пре логике гумицом брисали
Јер сваки писац о слободи ученик је Достојевског
