Мика Антић – ПРОРОЧАНСТВО

Не осећати хладноћу.

Ни грудве које грме

о бело јелово небо

сандука.

Отићи мирно.

Расточити се у воду,

у земљу,

у ваздух,

у шуме,

овакве једне ноћи

под маглом непрозирном.

И онда: живети даље.

Бити до краја света

комадић нечега другог,

залутао и мали.

Ил само мирис и боја.

Само светлуцави ветар.

И нека звезда далека

која се вечито пали.

Можда вас и ово занима

Најчитаније током недеље