А о мени и не питај.
Ко сам ја?
Нико.
Трава.
Кунем ти се у све оне осветљене прозоре
којима сам завидео на завесама
кад сам служио у морнарици.
Ја сам рођендан слона
и смрт мрава
ма истој сламарици.
Заиста,
ти мене тако дивно не знаш.
Хиљаду прашума чешља косу
у мом ушећереном оку.
Сањам те с тугом, ноћима,
као војник туђу порнографску слику.
У мени станују капеле
и ноћни локали
и неки подивљали коњи
преживели у неком огромном пољу.
У мени се даве бродоломци
и копна на видику.
