Тражим помиловање
са сужње, царе, помиловане
који гледају увек преда се
ма куд да пођу и кораче,
с којима нико неће да стане
и кад их невиним опет огласе,
и кад плате цару хараче.
За помиловане робијаше
којима нико конака не да,
којим хлебар неће хлеб да прода,
с којима ни у цркви људи не воле
да читају заједно оченаше,
с којима слободно разговара
само ухода.
За себре, сужње помиловане,
који су вечни дужници цара,
који прошлост као злу мађију
не могу никад са себе да свуку,
од којих и зликовци непохватани
надмено се туђе и крију,
и другови из детињства беже
за прву на путу заокуку.
За сужње, царе, помиловане,
за њихово помиловање
од воденичког камена теже.
