slike pesnika

Алекса Шантић – СРЦЕ



aleksa santic srce
Из долине реке, из копаља трска, 
Путања ме води у голетне стране. 
Ноћ. Поју славуји, и на брсне гране 
Као седеф бела месечина прска. 

Већ ме ево врху. Свуда крш и саме 
Две-три смреке шуме на рапавој плочи. 
Кô благе и топле материне очи, 
Лепе греју звезде и гледају на ме. 

Уз Неретву, доле, бехар се разгроздô; 
Пун фењера стари Мостар трепти оздо, 
Спава. Месечине покрило га платно. 

Моје срце лети, и кличе, и гори, 
Просторима кружи и, кô метеори, 
По родноме крају расипа се златно... 

1912. 



Добро дошли на Поезију суштине, сајт за књижевност, а пре свега поезију. На овом сајту можете читати најлепшу поезију добро познатих песника, али и оних за које до сада, можда, нисте знали.

Најновије на Поезији суштине

poezija sustine na fejsbuku

Најлепша љубавна поезија

Најлепша љубавна поезија свих времена. Много добрих и познатих великих песника. Прелепа српска љубавна поезија

Српска родољубива поезија

Најлепша и најбоља српска родољубива поезија. Родољубива поезија великих познатих песника.
Copyright Copyright © 2012 - Поезија суштине Поезија суштине | Сва права задржанa | За свако јавно објављивање обавезни сте навести извор преузетог текста | Архива сајтаАрхива сајта