slike pesnika

Алекса Шантић – СРЦЕ



aleksa-santic-srce
Из долине реке, из копаља трска, 
Путања ме води у голетне стране. 
Ноћ. Поју славуји, и на брсне гране 
Као седеф бела месечина прска. 

Већ ме ево врху. Свуда крш и саме 
Две-три смреке шуме на рапавој плочи. 
Кô благе и топле материне очи, 
Лепе греју звезде и гледају на ме. 

Уз Неретву, доле, бехар се разгроздô; 
Пун фењера стари Мостар трепти оздо, 
Спава. Месечине покрило га платно. 

Моје срце лети, и кличе, и гори, 
Просторима кружи и, кô метеори, 
По родноме крају расипа се златно... 

1912. 




Можда вас и ово занима

Претходно Следеће


Најлепша љубавна, родољубива, описна лирска поезија - песника из целог света

Љубавна поезија

Родољубива поезија

Најлепша љубавна и родољубива поезија свих времена великих песника целог света из свих векова. Проза - кратке приче. Песме читајте и ћирилицом и латиницом.

Copyright Copyright © 2012 - Поезија суштинеПоезија суштине | Права задржанa | За свако преузимање и јавно објављивање обавезно навести извор преузетог текста | Архива овог сајтаАрхива овог сајта