slike pesnika

Алекса Шантић – МАТИ



aleksa santic mati
Још никад није твој дом, о смрти, био
Украшен тако!... Најљепши плод си са грана
Побрала земних, а он је још сунца хтио…

Једне си ноћи се плавих слетела страна
У моје баште… Тихо је падала роса, 
И крунила се јабука процвјетана… 

И ја сам чула гдје крадом корачаш боса:
И у твом дому моја су дјеца била –
Одвела си их… Златна је њихова коса,

Кô златно класје кад слети зора мила…
Они су били моји анђели прави!...
У њих је лице кô љиљанова свила…

У њих су очи плаве кô лиман плави…
У њих су усне мак црвен, што се крије
У зрелом житу… Још никад, од кад се јави,

Твој дом, о смрти, украшен био није
Љепотом таком!... А моји двори су црни…
О, гдје си?... Дођи, у моју собу, што прије,

Ја чекам на те!... Сва моја блага згрни –
Ја имам очи плаве, ја ћу их дати…
Ја имам косу златну, њом се огрни…

Ја имам топла њедра, све даје мати,
Све узми, ево!...Мирно ћу уза те стати!...
Само ме дјеци, мојој ме дјеци, води!...




Можда вас и ово занима

Претходно Следеће

Најлепша љубавна, родољубива, описна лирска поезија – песника из целог света

Поезија суштине је сајт за поезију и прозу песника целог света и свих векова. Само овде песме можете читати ћирилицом и латиницом. Лепота је у поезији.

Љубавна поезија

Најлепша љубавна поезија свих времена.

Родољубива поезија

Најлепша српска родољубива поезија.
Copyright Copyright © 2012 - Поезија суштинеПоезија суштине | Права задржанa | За свако јавно објављивање обавезни сте навести извор преузетог текста | Архива овога сајтаАрхива овога сајта