Јесени моја, поздрављам те!... Ходи.
И пођи са мном преко родних страна;
По лијепим мјестима ме води,
Гдје шуме чежње мојих давних дана…
Онамо има ружа завичајних,
Што нису свеле од студена иња –
И врела живих путања сјајних
Гдје душа љета још руди и тиња…
Мило цвијеће отуда да ми маше;
Његове чисте и свилене чаше
Слатким напитком препуњене стоје…
Један вијенац од њега ћу свити,
И с молитвом га на гроб положити
Свог мртвог љета и младости своје…
