slike pesnika

Алекса Шантић – ХРИЗАНТЕМА



aleksa santic hrizantema
Ноћ је. Моја сенка са мном тихо ступа
По обали овој, где никога нема.
И док сребрн месец у мору се купа,
Ја у души ћутим мирис хризантема…

По овоме крају она често ходи –
Испод ових грана синоћ сам је срео.
И кад са лица смаче танки вео, 
У мом се срцу нова ватра роди…

Смејући се на ме све слађе и слађе,
Низ мраморне скале лакој барци сађе,
И стари је морнар одвезе далеко.

Од онога часа ја мира не стекô,
Лутам и сањам њу, што равне нема,
И у души ћутим мирис хризантема…

(Из књиге Алекса Шантић Песме, Невен Граматик, 2001)




Можда вас и ово занима

Претходно Следеће

Поезија суштине је сајт за поезију и прозу песника из целог света и свих векова. Најлепша поезија свих времена. Поезија је уметност свих уметности.

Љубавна поезија

Најлепша љубавна поезија свих времена.

Родољубива поезија

Најлепша српска родољубива поезија.
Copyright Copyright © 2012 - Поезија суштинеПоезија суштине | Права задржанa | За свако јавно објављивање обавезни сте навести извор преузетог текста | Архива овога сајтаАрхива овога сајта