Хајдучки преци тад у мени се чују
Голаћи бескућници једино вични буни
У песми као у сну што само преврате снују
Што волим своје срце то љуто дивље птиче
У грудма у крлеци кад бесомучно бије
Па када понорница бистрог пркоса ниче
Без наде да се игде тако жестока слије
Што волим кад се ником не уклањам са пута
Пред мојим сиромаштвом силници бедници зебу
Овако ситног страшног ко ће да ме прогута
Кад сам за своје речи ја одговоран небу
